Pođi na put, sine.

Otisni se do plavetnila morskog

Daleko od buktinja užarenih

I uroni stopala puna trnja

I ožiljaka milosrdnih

U mek i topao pesak.

Pođi na put, sine.

Kada prođeš kolateralnu raskrsnicu

Naići ćeš na jedan hram pradedovski.

Ne zaboravi upaliti sveću

Ali samo na gornjem nivou.

Pođi na put, sine.

Zapadno će te miris roštilja

Pratiti do čaršije

Na kojoj setno ječe tambure.

Pođi na put, sine.

Barka će te navesti u grad na dve reke.

Tu ima ulica u kojoj su se mirno svili hrišćani, Jevreji i muslimani.

Na vrhu njene kaldrme

Videćeš dobričinu sede brade do kolena

Kako čuva ruševine reči.

poraz civilizacije.

A kad se spustiš ka plućima „bura baruta“

Kojima su šume dale ime

Zastani kraj livade po kojoj veselo trče deca.

Osmotri kako im kameni vršnjaci nemo zavide.

Već sedam desetleća oni ponavljaju razred.

Pođi na put, sine.

Severac će te voditi do grada

Koji je jednom ostao bez mostova.

Tu srdačno lice žitelja

Ljubavlju krči sve bogaze.

A kada se popneš

Na vrh s tri glave

Oslušni kako vetar šapuće reči paganskih bogova:

„Cigani ste vi, večiti nomadi.

Kuda ste krenuli, ne znate ni sami.

No mislite da vas kob ukleta

Ko oluja maslačak

Kovitla u bezdan.

Koledari raspevani

Večno iskate hleb daleko od svog ognjišta.

Dok vam  verige rđaju i zveče

Trčite za nekim mojim, tvojim, njihovim.

Naše zapise ste posekli, a jasenovima žrtve prineli.

Glavu ujedinitelju u gradu vukova odsekli

Srušivši ga potom zarad lažnih kumira.

Vile vam pamet pomutile

Skončaćete igrajuć u vrzinom kolu.“

Pođi na put, sine.

Neka te ne brine taj zvuk.

To su samo sirene.

Naš večni koncert u podne.

Foto:Profimedia/Corbis